Мали Зворник

20. октобра 2014. године навршило се 150 година од рођења једног од највећих српских комедиографа Бранислава Нушића.

Низ културних програма у славу Нушића одржава се у Ивањици већ неколико година, Нушићеви дани у Смедереву одржавају се пуне три деценије, јубилеју великог комедиографа било је посвећено и овогодишње Стеријино позорје у Новом Саду, а до краја године најављено је још неколико догађаја.

Недавно је основана Фондација Нушић са циљем да сарађује са свим установама културе и манифестацијама које су посвећене Браниславу Нушићу.

Нушић се родио као Алкибијад Нуша у делимично цинцарској породици Љубице и Дорђа Нуше, у Београду, 20. октобра (6. новембра) 1864. године.

Са навршених 18 година посрбио је име у Бранислав Нушић. Након завршене гимназије, студирао је право и дипломирао на Правном факултету у Београду.

Иако је учествовао у Српско-бугарском рату 1885. године, убрзо потом је због песме „Два раба“ извесно време провео на робији.

Краљ Милан га је међутим право са робије увео у дипломатију. Радио је у посланствима Србије у Битољу, и потом у Приштини. Из приштинског искуства настала су потресна „Писма конзула“.

Од 1900. је радио у министарству просвете Србије а потом постаје драматург Народног позоришта у Београду. Извесно време био је и управник Српског народног позоришта у Новом Саду.

Прву комедију „Народни посланик“ написао је још 1883, као деветнаестогодишњак, а она је први пут играна десетак година касније. Још теже се пробијало „Сумњиво лице“, на прво извођење те комедије се чекало 25 године.

Написао је око 100 драмских дела, углавном комедија. Међу којима су најпознатије: “Ожалошћена породица”, “Госпођа министарка”, “Свет”, “Народни посланик”, “Сумњиво лице”…

Основао је 1913. Народно позориште у Скопљу и њиме је руководиио до 1915. После Првог светског рата водио је Уметничко одељење Министарства просвете, а потом Народно позориште у Сарајеву. Године 1927. дефинитивно се вратио у Београд.

Фебруара 1933. изабран је за редовног члана Српске краљевске академије.

Осим бројних комедиографских текстова, по којима је најпознатији, аутор је и једног уџбеника реторике, као и изузетно потресног сведочанства о повлачењу српске војске и народа 1915. године.

Нушић има споменик у Београду, недалеко од Народног позоришта. Улице с његовим именом постоје у Београду, Смедереву, у којем је провео детињство, Ивањици, Новом Саду, Крагујевцу, Суботици, Обреновцу, Соко Бањи, Бањи Ковиљачи, Сарајеву, Тузли, Приједору, и бројним местима широм бивше Југославије.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: